Družina

mouse and elephant on rain

Juče tačno
oko pet,
kad čaj pije
čitav svijet,
začuh zvona
rezak zvon,
pred vratima
bješe slon.
Zapanjeno
gledala sam,
pljuštala je
hladna kiša,
na glavi mu
kišobrančić
a pod njime
vidjeh miša.
“Dobro veče”,
začuh miša,
“znate, evo..
pada kiša.
Izvinite
što smetamo
ali zaklon
mi trebamo.”
Ta naravno”,
rekoh ja,
“ali samo
da se zna,
u malenoj
živim kući
ne znam kako
slon će ući.”
Dunu surlom
jako slon
pa izduva
k’o balon.
Stisnuo se
k’o kravata,
tako prođe
on kroz vrata.
I kolače
nađoh neke,
skuvala sam
svima čaj,
“Izvinite”,
miš mi reče,
“sa nama je
znate …zmaj.”
Tu ostadoh
ja bez teksta
“U redu je,
ima mjesta.”
Ugura se
i zmaj tako,
napravismo
žurku lako.
Pjevali smo
svi u glas,
udarao zmaj
je bas.
Potrajalo to do jutra
“Doviđenja…
Možda sutra…”
Nestadoše iza ugla.
Mišić, slon
i strašni zmaj.
Navratite nekad!”
viknuh i
tu priči dođe kraj.


Tako kaže priča ova,
kad je glava puna snova
sve se može, sve je lako
vjerovati može svako.

651

Tags:

Comments are closed