Zubobolja

Bio je tako jedan lav,

velike grive,

potpuno zdrav.

Čitavog slona smaže za čas,

podrigne dvaput,

pa pusti glas.

Rikom je svojom rušio brda,

drhtali svi su,

bježala krda.

Bio je strašan,bio je grub

 a onda ga je

zabolio zub.

„Zubara dovedite!“

urliknuo car,

„ako li ga ne nađete

nastaće dar-mar!“

Na obali rijeke Nil

ležao je krokodil.

Do zubara svratio,

usta je razjapio.

Plava ptica, zubarica,

čistila je njemu zube

al’ zastade u po posla

kada začu slona trube.

„Sve ostavi, odmah pođi.

Lav bolestan, odmah dođi!“

Stiže ptica, zubarica,

nevolja je vidi prava.

Lav urliče iz sveg glasa

ko bundeva njemu glava.

„Vidim problem, težak baš.

Boljeće te, to da znaš.

Zubere ti nisi prao,

zar to lave nisi znao?“

Preznoji se na to lav.

„Samo da sam opet zdrav.“

Želite li čuti dalje?

Lav razjapi svoje ralje.

Hrabro uđe mala ptica,

plava ptica, zubarica,

u dubine se zavuče

i iz zuba kost izvuče.

Sav radostan lav je sjeo

 pa urliknu: „ Nisam jeo sedam dana!“

Razbježa se sva savana.

460