Matilda

Ništa, ama baš ništa, nije tog vedrog jutra na mirnom usnulom imanju ukazivalo na ono što će se tog dana desiti… ali počnimo od početka.

Guska Matilda bila je zasigurno najbrbljavija, najradoznalija i najtvrdoglavija guska koju je
svijet vidio. Sve je morala da vidi, sve da zna i sve da ispriča. Živjela je na lijepo uređenom
imanju sa prostranim dvorištem, bijelim kokošinjcem i čistom suvom štalom. Tu su živjeli i
stari nagluvi konj, koza Bijelka, praščić, krava Milka, ovce, koke, mačak i veliki crni pas čuvar
koji je brinuo o svima njima i svi su se dobro slagali. Gazda je bio dobar i život je bio miran
i ugodan. Ali, Matilda je bila nezadovoljna. Poznavala je svaki ćošak dvorišta i već joj je
pomalo bilo dosta i tog mirnog imanja i jednoličnih dana.

„Želim nešto više“, govorila bi kozi Bjelki.
„Želim malo akcije, uzbuđenja“, jadala se kravi Milki.
„Ovdje je toliko dosadno. Nikad se ništa ne dešava, svaki dan isto…“, brbljala je neumorno u
štali prije spavanja, „da se bar nešto desi…“
„Pazi šta želiš“, promrmlja crno-bijeli mačak lijeno otvorivši oči ispružen na gredi visoko iznad
svih.
„Dosadno, dosadno“, cerekala se ovca.
„Uzbuđenja!“, cijukali su mišići.
„Meni je baš dosadno lijepo“, reče koza Bjelka i tu nastade rasprava i graja sve dok pas
ne zagalami: „Spavanje!“
Svi ućutaše. Dok su usnule životinje u toploj štali tiho puhkale i hrkale, guska je sanjala snove
o putovanjima, uzbuđenjima, snove u kojima je ona bila slavna a svi su joj klicali i divili joj se.

Matilda je najviše voljela provoditi vrijeme na malom jezercu usred livade u blizini dvorišta.
Tamo bi se brčkala, lovila i uživala u svom odrazu u mirnoj vodi. Jednog takvog popodneva, dok je istezala svoj dugi vrat ogledajući se i diveći se samoj sebi, guska začu nepoznat glas: “Kakva ljepota, gracioznost…Vi ste zasigurno najljepše stvorenje koje sam vidio!“ Guska se okrenu i na ogradi ugleda prekrasnog velikog šarenog papagaja plavih krila. Bio je prekrasan. Matilda je bila očarana. Nikad u životu nije vidjela tako lijepu pticu.
„Meni govorite?“ upita.
„Ta naravno“, nastavi papagaj, “snježna bjelina Vašeg perja zanijela me. Vaša ljepota je
zasljepljujuća. Vi ste sigurno neka slavna osoba?“
„Ne, nisam….“ zamuca Matilda.
„Ah, pa to je nemoguće. Vi zaslužujete slavu pozornice, svijet treba da Vas vidi…“ nastavi
papagaj s laskanjem. Matilda je uživala. Kako su joj samo godile te riječi. Ona je inače
voljela da se čisti, sređuje i ogleda kad god bi imala priliku. Svi su je zbog toga zadirkivali a sad
je konačno tu bio neko ko zaista vidi njenu ljepotu.
„Vi čamite na ovoj zabitoj farmi na kojoj se ništa ne dešava a svijet samo čeka na Vas.“
„Uvijek sam željela putovati…“ reče Matilda.
„Pa to se odmah vidi“, reče papagaj i nastavi pričati o putovanjima, dalekim krajevima iz kojih je
stigao, uzbuđenjima, a svaka riječ je pogađala tačno Matildine misli i želje. Kakav gospodin,
mislila je Matilda, svjetski putnik a divi se baš njoj. Mora da je ona zaista posebna.
„Sad moram ići ali došao bih sutra ponovo, tako je ugodno pričati s Vama“, reče papagaj.
„I meni je bilo zaista ugodno“, reče Matilda.
„Onda, do sutra…“ reče papagaj i razmahnu svojim velikim plavim krilima.
„Do sutra“…prošaputa Matilda gledajući kako nestaje u visini.
Vratila se u štalu i zavukla na svoje mjesto bez riječi. Iz nekog razloga nije željela da drugi
znaju za papagaja. Bila je to njena tajna.
Matilda je odmah ujutru odjurila do jezerca. Prala se i uređivala da bi bila što ljepša kad papagaj dođe. Vrijeme joj je tako sporo prolazilo. Istezala je svoj dugi vrat i svaki čas pogledala da li ide.
Konačno papagaj se pojavi.
„Pa Vi ste danas još ljepši nego juče, ako je to ikako moguće“, reče papagaj.
Matilda je bila presretna. Proveli su cijelo popodne pričajući. Sad je i Matilda pričala njemu o
svojim snovima o putovanjima i slavi.
„Pa Vi ste upravo ono što nam treba“, reče papagaj.
„Došao bih sutra sa svojim prijateljem da ga upoznate“, nastavi papagaj. „On bi sigurno bio
zapanjem Vašom ljepotom. Ovdje smo u prolazu u potrazi za talentima a Vi to jeste.“
„Čeznem za avanturama“, reče Matilda, “mislite da bih mogla s vama?“
„Ne da mislim, nego morate s nama“, poćuta trenutak pa nastavi: “ S kim živite na farmi?“
„Oh, ima nas puno“… i Matilda poče detaljno pričati o farmi, životinjama…Papagaj je pažljivo
slušao.
„Onda ćete im sigurno nedostajati“, reče.
„Ne, ne, nikome neću nedostajati…“ reče Matilda misleći na ismijavanje u štali a onda se sjeti da
bi je pas sigurno tražio.
„Možda bi bilo najbolje da dođete oko podne sutra kad svi spavaju, a gazda će biti u gradu na
sajmu. Tako ću se sigurno neopazice izvući“ , reče Matilda.
„Naravno, naravno…kako god Vam odgovara. Neka ovo bude naša mala tajna.“, namignu joj
papagaj. „Onda do sutra. O revoar.“ Raširi svoja prekrasna plava krila i odleti.
„O re…“ promuca Matilda. Kakav gospodin, govori strane jezike, proputovao svijet, uzbuđenja
svaki dan, kad samo ispričam koga sam srela… a onda se sjeti da to mora biti tajna. Niko ne
smije znati za to.

Naveče, Matilda se povuče u najdalji ugao štale. Srce joj je treperilo i jedva se suzdržavala da
nekome ne kaže šta joj se desilo. Životinje su polako ulazile i namještale se za spavanje.
Mrmljale su tiho a onda zavlada tišina.
„Matilda jesi li dobro?“ upita stari konj koji je rijetko govorio ali je primjećivao stvari bolje od
drugih. „Nisam te čuo večeras.“
„Naravno da sam dobro“, odvrati Matilda.
„Obično ne zatvaraš usta“, dobaci mačak podrugljivo, „je li bilo kakvih uzbuđenja danas?“
„E pa večeras ćutim! Ćutim jer mi se ćuti!“ dreknu Matilda.
„Kakvo olakšanje“, reče ovca.
Svi se nasmijaše i utonuše u san. U mrklom mraku samo su svjetlile Matildine oči. Kroz mali
razmak između dasaka na krovu vidjela je zvijezdu kako svjetluca na tamnom baršunastom nebu.
Stotinu misli motalo joj se po glavi a tijelo drhtalo od uzbuđenja. Konačno nešto novo, nešto se
dešava… sutra će već biti daleko… daleko…Na trenutak se pokoleba, ipak je to bila njena štala i
voljela ih je sve iako su se uvijek žalili na njeno pričanje. Možda će im biti drago da me nema,
pomisli tužno Matilda. Nju čeka velika avantura, ubijedi samu sebe. Nemirno se vrtila i
okretala.Tek pred zoru zaspa.

Cijelo sljedeće jutro Matilda je nervozno šetkala po dvorištu. Strepila je da joj nešto ne pokvari
plan ali sve se odvijalo kako je rekla papagaju. Oko podne sve životinje su se povukle na
spavanje a gazda i gazdarica su već ujutru otišli na sajam u grad. Matilda provjeri sve još jednom i kad se uvjeri da su svi u dubokom snu otrča do livade da sačeka papagaja. Nije prošlo dugo kad primjeti nekoga kako ide prema njoj. U tom trenutku i papagaj sleti na ogradu.
„Kako je naša ljepotica jutros? Spremna za avanturu života?“ upita papagaj.
Matilda veselo klimnu. „Dozvoli da ti predstavim svog prijatelja“, reče papagaj pokazujući na
čovjeka koji je prišao, obučen u dugački kaput sa šeširom duboko navučenim na čelo.
„Nikad nisam vidio tako debelu…mislim tako lijepu gusku“, ispravi se brzo čovjek. Matildin rep
Odjednom snažno zadrhta a perje na leđima se nakostriješi. To je bio siguran znak za opasnost
koji joj je toliko puta spasio život ali ona ga potpuno zanemari. Bila je suviše uzbuđena i sretna.
„Presretni smo što ćete nam se pridružiti u našoj avanturi. Da se upoznamo…“
To je to, pomisli Matilda, moj život se mijenja i zakorači prema čovjeku. On je iznenada jednom
rukom zgrabi za vrat a drugom rukom joj nataknu jutanu vreću, koju je skrivao iza leđa, preko
glave.
„Šta to radiš? Puštaj me! Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa…..“ zavrišta Matilda ali bilo je kasno.
„Kakav si nam dobar zalogaj našao, svaka čast“, ču Matilda čovjeka kako govori.
„Ah, bilo je tako lako. Smiješno je kako je nasjela“, odgovori papagaj.
„Ostavićemo je ovdje a mi idemo do kuće, uzećemo je u povratku. Rekla je da je prazna, biće lak plijen“, reče čovjek i oni se udaljiše. Matilda je bila u šoku. Kako je mogla biti tako glupa. A rep je fino upozorio.
Glupa, glupa, glupa, ponavljala je sama sebi. Pokuša da se oslobodi ali vreća je bila čvrsto
vezana. Lopov će opljačkati kuću, naudiće njenim prijateljima a samo je ona kriva za to. Niko
drugi. Bila je očajna. Poče vrištati iz sveg glasa nadajući se da će je neko čuti.

Pas je spavao dubokim snom u hladu velike kruške iza štale. Sve je bilo mirno i spokojno, samo
se čulo tiho zujanje pčelica. Odjednom kroz san pas ču Matildin glas. Naćulji uši. Da, bila je to
Matilda ali vrištala je….Opa… opa….lop .. šta to ona viče…pomisli pas a onda shvati- opasnost-
lopov! Tada i on namirisa stranca i pojuri prema kući glasno lajući.
Lopov je upravo ulazio kroz otvoren prozor u kuću kad ga pas dohvati zubima za hlače. Papagaj zakrešta i kandžama ogreba psa po glavi. Pas pusti lopova i okrenu se prema njemu iskeženih zuba a on odleti krešteći. Lopov zgrabi letvu koja je bila naslonjena pored prozora i snažno udari psa tako da on pade onesvješten na zemlju.
Za to vrijeme Matilda je svom snagom grizla pokušavajući da se oslobodi. Njen jaki kljun konačno podera vreću i ona se nekako iskoprca iz nje. Čula je psa kako laje. Sva sreća
čuo me je, pomisli i pojuri prema kući. Stiže upravo u trenutku kad pas pade na zemlju. Životinje uznemirene galamom izađoše u dvorište baš na vrijeme da vide kako Matilda neustrašivo nasrće na lopova i ujeda ga kljunom za tur. Ostale životinje počeše galamiti a lopov se nadade u bijeg.
Matilda pojuri za njim glasno gačući i ujedajući ga.
Gazda, koji se vraćao sa sajma, zapanjeno je, vozeći prema dvorištu, gledao kako Matilda juri i ujeda lopova.

Te večeri u štali je vladala opšta galama. Svi su uglas pričali o tome šta se desilo i hvalili
Matildu. Samo je ona ćutala. Osjećala se užasno. Krivnja ju je izjedala.
„Šta nije u redu Matilda?“ upita je konj.“Zašto ćutiš?“
„Zato što sam ja za sve kriva“, tiho reče Matilda.
„Ali ti si otjerala lopova“, reče koza.
„Ja sam kriva! Ja sam ga dovela tu!“ provali iz nje i sve im pokunjeno ispriča. Ispričala im je sve
od trenutka kad je prvi put srela papagaja. Zapanjeno su je slušali. Par trenutaka vladala je tišina a onda svi graknuše uglas.
„Kako si mogla? Pa šta si mislila? Sve si nas dovela u opasnost!“, nastavljali su galameći.
Matilda samo obori glavu.
„Dosta!“ zagrmi pas. „Prekinite!“
„Neka nam ovo svima bude nauk. Svi trebamo biti oprezni sa strancima. Matilda je bila naivna i
zbog svog dobrog srca povjerovala je im je sve, ali se iskupila za to i otjerala lopova rizikujući
svoj život. Spasila je i moj život ne zaboravite to.“

Matilda mu je bila zahvalna. Kamen joj je pao sa srca. On je shvatio da nije mislila ništa loše.
Životinje su ćutale oborenih glava. Pas je bio u pravu. Moglo se desiti bilo kome od
njih. Niko ne očekuje da će mu drugi lagati i biti zli. „Izvini Matilda, malo smo pretjerali“, reče
krava Milka, „ nisi mogla znati šta će oni uraditi. “Svi klimnuše odobravajući.
„Pa danas nam sigurno nije bilo dosadno“, reče mačak smijući se.
Svi prasnuše u smijeh koji odagna nelagodnost i ponovo počeše pretresati sve što se desilo.
„A kakav je bio papagaj? A lopov? I šta kažeš zgrabio te…. a ti njega….“
„A rep mi se tresao i tresao a ja ništa….“ pričala je Matilda.
„Zar bi nas zaista ostavila?“ upita Bjelka.
Matilda sage glavu. “Mislila sam da vam neću nedostajati.“
„Kome ne bi nedostajalo tvoje brbljanje, pa ti si nam razonoda“, prijateljski reče čak i mačak.
Matilda odahnu. Pričali su i pričali do sitnih sati kad ih konj konačno potjera na spavanje.

Par dana kasnije u lokalnim novinama na naslovnoj stranici osvanuo je naslov:
Senzacionalna vijest! Guska spasila farmu!
Bila je tu i slika gazde i Matilde kao i dugački članak o svemu što se desilo.
Matilda je bila presretna. Možda nije sve išlo glatko ali doživjela je avanturu i bila je slavna.
Takođe je shvatila koliko voli svoje prijatelje i svoje mirno dvorište.Te noći, u toploj
štali, Matilda se zadovoljno ušuška u sijenu i okružena usnulim prijateljima sretna utonu u san.